Музеј Војводине - Музеји Србије

Стална поставка – Музеј Војводине

„Војводина од праисторије до средине 19. века“

Археологија

Музеј Војводине, путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказао је период од палеолита до касног средњег века како би се дочарао начин живота становништва, њиховог економског развоја, начина сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.

Историја

Историјски део сталне поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века.

http://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/sr/muzej-vojvodine-dunavska-36/istorija

Етнологија

Етнолошки део сталне поставке приказује вишевековна преплитања словенских, угро-финских и германских народа на подручју Панонске низије и Подунавља које је довело до заједничког живота бројних етничких група на данашњој територији Војводине.

http://www.muzejvojvodine.org.rs/sr/muzej-vojvodine-dunavska-36/etnologija

Muzej Vojvodine u Novom Sadu na adresi Dunavska 35 — Зграда Музеја Војводине

СТАРА ГРАДСКА УЛИЦА

Пажљиво одабрани, оригинални и аутентични предмети воде посетиоца у минулу епоху на један другачији и нов начин. Да би му била приближена атмосфера тог времена, ова карактеристична војвођанска градска улица је импровизована, и то кроз фотографије значајнијих објеката и аутентичне излоге фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модисткиње, апотеке, трговине играчака и порцулана.

http://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/sr/muzej-vojvodine-dunavska-36/stara-gradska-ulica

МУЗЕЈ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА 1918.

Аустријско-турски ратови који су се водили на Балканском полуострву, покренули су масовне сеобе Срба са Косова и Метохије, односно Старе Србије према северу и западу у аустријско царство, где су населили просторе у којима су од давнина живели њихови сународници. У позиву на борбу против Турака, аустријски цар Леополд I обећао je Србима заштиту и посебне привилегије. Борба Срба за привилегије, тј. за име и веру, временом се проширила на захтев за политичко-територијалном аутономијом. На самом почетку српског народног покрета, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима (15. маја 1848), проглашена је Српска Војводовина, изабран патријарх и војвода. У револуционарним догађајима који су захватили Аустријско царство избио је рат Аустријанаца и Мађара. Срби су стали на страну аустријског цара, који их је после окончања ратног сукоба „наградио“ са територијалном круновином у оквиру Хабзуршког царства коју је назвао Војводство Србија и Тамишки Банат.

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/muzej-vojvodine-dunavska-35/muzej-prisajedinjenja-1918

Медицинска музејска збирка – Пастеров завод, депанданса Музеја Војводине

Изложба Музеја Војводине: „Др Адолф Хемпт и др Петар Шварц – оснивачи микробиологије у Новом Саду“

Изложба о оснивачима микробиологије у Новом Саду, др Адолфу Хемпту и др Петру Шварцу биће део сталне поставке Медицинске музејске збирке-Пастеров завод, депанданса Музеја Војводине.

Влада краљевине СХС одмах по ослобођењу, од 1919. године оснива низ превентивно-медицинских установа широм земље укључујући и новоослобођене крајеве.

Под надзором Здравственог одсека за БББ Министарства народног здравља, чији је шеф био др Лаза Марковић, уз помоћ начелника Министарства др Андрије Штампара, зида се нова зграда за Пастеров завод и поставља се др Адолф Хемпт за првог директора.

Osnivači mikrobiologije u Novom Sadu - Doktor Adolf Hempt — Доктор Адолф Хемпт са орденом Светог Саве

У нову зграду се усељава и Бактериолошки завод под управом др Петра Шварца и почињу заједнички плодоносан рад на увођењу микробиолошких анализа и производњи вакцине против беснила.

Посебно је детаљно биће приказан живот и рад оснивача завода др Адолфа Хемпта (1874-1943.), рођеног Новосађана и творца најбоље модификације Пастерове антирабичне вакцине.

Веома важну улогу имао је и др Петар Шварц (1890-1981), као оснивач савремене микробиолошке, серолошке и биохемијске лабораторије.

(КБЦ Војводине, Хајдук Вељкова 1, Нови Сад)

Изложба: „Прим. др Милан Николић, директор Пастеровог завода“

Др Милан Николић (1896, Футог – +1974, Нови Сад), сарадник др Адолфа Хемпта, касније радиолог светског угледа. Др Николић је као Рокфелеров стипендиста био на усавршавању у Минхену 1932. посебно је заслужан за наставак производње вакцине после Другог св. рата. Он је о беснилу објавио велику монографију “Беснило код човека и животиња” (Пастеров завод, Нови Сад, 1955, 1-539). Између осталог, једно од највећих открића било је када је Николић са својим сарадником, доц. др Здравком Јелесићем, први у Европи изоловао вирус беснила из слепих мишева 1956. године. Био је поштован као стручњак не само у земљи него и у иностранству.

Медицинска музејска збирка – Пастеров завод, Хајдук Вељкова 1

Посебни програми Музеја Војводине

15. мај

Вођена тура кроз сталну поставку

у 12 сати (Дунавска 35)

Вођена тура кроз сталну поставку

у 13 сати (Дунавска 37)

Каталог збирке Грађанска ношња Музеја Војводине

понедељак, 15. мај у 13 сати

аутор: Љубица Отић

Каталог збирке Грађанска ношња Музеја Војводине, ауторке Љубице Отић, историчара музејског саветника, настао је као резултат дугогодишњег рада на обради и истраживању истоимене збирке Музеја Војводине.

Збирка Грађанска ношња у овој публикацији, обрађена је у контексту утицаја европске–међународне моде на одевање грађанског слоја друштва у Војводини од 18. до средине 20.века.

muzej-vojvodine-katalog-zbirke-gradjanska-nosnja-manifestacija-muzeji-za-10 — Каталог збирке Грађанска ношња Музеја Војводине

У првом делу публикације, ауторка детаљно описује моду на подручју западне и средње Европе, према уметничко-стилским периодима, као и изворе који сведоче о утицајима на војвођанску средину. У другом делу дат је детаљнији осврт на историјат и садржај збирке Грађанска ношња, а највећи део публикације чини каталог предмета, систематизован према колекцијама, које су сложене хронолошки. Каталог садржи укупно 560 каталошких одредница, богато је илустрован фотографијама предмета, који су одабрани како према стилским одликама, тако и према намени.

Ова публикација ће омогућити детаљан увид у збирку Грађанска ношња веома широкој публици, која се занима за историју моде и одевања.

(Музеј Војводине, Дунавска 35)

Тематско кустоско вођење, Рука, основа и потка, Љиљана Трифуновић

18 сати (Дунавска 35)

16. мај

**Кустоско вођење, Знамените личности на Великој народној скупштини 1918.**

12 сати (Музеј присаједињења)

Вођена тура кроз сталну поставку

12 сати (Дунавска 35)

Вођена тура кроз сталну поставку

13 сати (Дунавска 37)

Изложба Тридесет година касније фотограф Петар Оторанов

у 19 сати

Аутори ове изложбе су Јелена Тоскић и Драгана Цицварић, кустоси из Музеја на отвореном Старо село у Сирогојну.

muzej-vojvodine-30-godina-kasnije-manifestacija-muzeji-za-10 — Тридесет година касније фотограф Петар Оторанов

Изложба приказује изузетно значајан допринос Петра Оторанова (1927-1997.) развоју ове јединствене музејске институције на Златибору. Свој радни век овај фотограф је провео великим делом у дневном листу Политика. Након временске дистанце од три деценије јасно је колики је његов допринос био у сфери очувања културног наслеђа златиборског краја што ова изложба и приказује. Посетиоци ће имати прилику да виде фотографске радове у црно-белој техници који дочаравају животни амбијент и већ помало заборављене навике људи у Сирогојну и околини.

(Дунавска 37)

Изложба Пшеница. Од њиве до трпезе

у 20 сати

Пшеница се на простору Војводине узгаја и конзумира од појаве првих ратара и сточара. Скоро осам хиљада година ветар је повијао класје пет различитих врста пшеницe у плодној равници, од којих је три одувао у заборав. Временом, људи су усавршавали методе и технике припреме земљишта, сетве, жетве, чишћења, чувања и прераде пшенице како би олакшали пут од прве узоране бразде до крајњег производа – хлеба на трпези.

muzej-vojvodine-izlozba-psenica-manifestacija-muzeji-za-10 — Изложба Пшеница. Од њиве до трпезе

Прве бразде заоране су једноставним алаткама, а прво снопље пожњевено српом од јеленског рога назубљеног оштрим кременим сечивима. Производња пшенице се развијала од неолитске, преко индустријске револуције све до дигиталног доба. У традицијској култури, пшеница има важну улогу у религијској и обредној пракси. Присутна је у обичајима животног и годишњег циклуса, а њен значај у веровањима становника Војводине огледа се у бројним ритуалима везаним за аграрне радње.

Пшеница је синоним нашег постојања и просперитета – свој живот смо подредили њеном.

(Музеј Војводине, Дунавска 35)

17. мај

Вођена тура кроз сталну поставку

12 сати (Дунавска 35)

Вођена тура кроз сталну поставку

13 сати (Дунавска 37)

Промоција књиге Фотографије др Радивоја Сиомоновића – Херцеговина и Црна Гора

среда, 17. мај у 13 сати

аутор: Богдан Шекарић

Музеј Војводине обајвио је трећи део књиге Фотографије др Радивоја Сиомоновића. Аутор ове фотомонографије, музејски саветник Богдан Шекарић, на увид јавности даје нових 267 фотографија, које нас воде кроз планинске пределе Херцегеовине и Црне Горе. Изложена грађа интерпретирана је у складу са потрагом за научним истинама у коју се др Радивоја Симоновић упустио пре више од једног века. Тако део фотографског опуса снимљеног у Херцеговини представља наставак рада на провери претпоставке о постојању прашупљине, коју др Радивој Симоновић открива у долини реке Неретве и њених притока.

muzej-vojvodine-hercegovina-i-crna-gora-manifestacija-muzeji-za-10 — Фотографије др Радивоја Сиомоновића – Херцеговина и Црна Гора

Својом документарношћу посебно плене фотографије антрополошких типова, народних ношњи, манастира, архаичних типова станишта, морфолошких облика и биљног и животињског света у Црној Гори, снимљених тридесетих година 20. века на путу експедиције др Радивоја Симоновића на планину Дурмитор. На промоцији књиге ће говорити рецензенти др Мирјана Ђекић и др Милан Мицић. Своје утиске у раду на књизи пренеће и академски сликар Бранислав Марковић и аутор књиге Богдан Шекарић.

(Дунавска 35)

**Кустоско вођење, Накит, украс за тело и одело, Јован Коледин**

17 сати (Дунавска 35)

Промоција каталога Сан неолитске ноћи

среда, 17. мај у 18 сати

аутори: Лидија Баљ и Андреј Старовић

У каталогу је приказано богато археолошко наслеђе наше земље које сведочи о животу људи током неолитског периода. У питању је праисторијско доба које представља прекретницу у развоју човечанства какво данас познајемо.

muzej-vojvodine-san-neolitske-noci-manifestacija-muzeji-za-10 — Промоција каталога Сан неолитске ноћи

У току неолитa, на простор Југоисточне Европе долазе заједнице фармера са Блиског истока и доносе иновације у виду житарица и знања о њиховом узгоју, припитомљене животиње, живот у сталним насељима у близини плодних поља, прву грнчарију и нову технологију израде камених алатки.

До сусрета новопридошлих фармера са локалним риболовцима долази на подручју Ђердапа око 6.200 године пре нове ере, након чега се развија старчевачка заједница, са првом неолитском културом на тлу Србије (оквирно 6.200–5.400 године пре наше ере) а затим и винчанска заједница, која представља врхунац неолитског периода, а која се овде развијала у време од 5.300 до 4.500 пре наше ере. У каталогу су представљена најзначајнија сазнања и експонати који сведоче о овим променама.

(Дунавска 35)

18. мај

Вођена тура кроз сталну поставку

12 сати (Дунавска 35)

Вођена тура кроз сталну поставку

13 сати (Дунавска 37)

Радионица, Рециклажа није гњаважа

12 сати (Дунавска 35)

Промоција едукативног издања Музеј по мери детета – Историја

18. мај у 18 сати

аутори: Љиљана Костић и Татјана Љубојевић

Музеј по мери детета – историја је интерактивна публикација за децу узраста од 5 до 11 година, али и за све остале који, без обзира на године, желе да се упознају са предметима са историјског дела сталне поставке Музеја Војводине. Кроз занимљиве приче и задатке води нас дечак који подједнако ужива у читању, игрању и трагању за новим пустоловинама. Позивамо децу и одрасле да уз помоћ ове разнобојне публикације заједно истражимо шта то чува Музеј Војводине.

(Дунавска 35)