Стална поставка
Музеј у Пријепољу – Сталну поставку Музеја у Пријепољу чине: археолошка поставка, етнолошка поставка, галерија са првим фотографијама Пријепоља и галерија „Владе Дивац“.
Античка некропола Коловрат
Археолошка поставка се базира на истаживањима која су обављена на некрополи у Коловрату у другој половини 20. века, приликом чега је истражено око 200 гробних целина. У оквиру истражених гробних целина пронађене су керамичке и камене урне, затим као гробни прилози предмети од стакла, метала (злата, сребра, бронзе), козметички инструменти, наушнице, наруквице, украсни чешљеви за косу, фибуле. Археолошку поставку такође чине римски надгробни споменици (стеле и ципуси) који се налазе у холу музеја и лапидаријуму.
Етнографска поставка „Прошлост на дар“
Етнолошка поставка Музеја у Пријепољу „Прошлост на дар“ представља покушај да овај етнички простор прикажемо оним по чему са он разликује од других. Култура сточара планинаца настала у претежно планинским шумовитим пределима, као и градска култура формирана под вишевековном турском доминацијом са специфичним типом насеља, куће, привређивања, одевања, становањем, покућством, посуђем, женском домаћом радиношћу чине основне етнографске карактеристике пријепољског краја по којима се препознаје надалеко и нашироко.
Изложба „Пријепоље на старим фотографијама“
Галерија са првим фотографијама Пријепоља садржи прве фотографије Пријепоља које је начинио аустроугарски официр крајем 19. века. Оне представљају драгоцено сведочанство о изгледу и архитектури Пријепоља и његове околине тог доба.
Изложба „Владе Дивац – кошаркашка легенда“
Галерија „Владе Дивац“ је формирана 2007. године када се овај кошаркаш рођен у Пријепољу опростио од активног играња кошарке. У њој се налазе репрезентативни и клупски дресови, као и фотографије, медаље, трофеји и остала признања која је Владе Дивац освојио током своје богате каријере.
Антички споменици – Лапидаријум
Кућа Јусуфагића
Рахатлуку краја нема.
Посебни програми
Изложба „Живот и дело Милутина Миланковића“
17. мај у 13 часова
У организацији Удружења инжењера Полимља, Удружења Милутин Миланковић и Музеја у Пријепољу.
Милутин Миланковић је први српски доктор техничких наука, математичар, грађевински инжењер, писац, творац календара, климатолог који је установио теорију о леденим добима, астроном по коме су названи кратери на Месецу и Марсу и један планетоид.
Студирао је грађевину у Бечу.
Миланковић је од 1919. године био редовни професор небеске механике на Филозофском факултету у Београду.
Године 1923. предложио је реформу јулијанског календара, што је за исход имало настанак једног од најпрецизнијих календара у односу на тропску годину.
Од 1948. до 1951. године био је председник Српске академије наука и уметности.
Милутин Миланковић рођен је у месту Даљ у данашњој Хрватској, тадашњој Аустроугарској, а умро је у Београду 1958. године.
У оквиру самог отварања изложбе имаћемо пројекцију краткометражног филма о Милутину Миланковићу, који ће свакодневно бити емитован у току радног времена музеја, све док траје изложба.
Промоција књиге „Пјерова конзерва“ Елијаса Реброње
16. мај у 18:30 часова
Елијас Реброња је професор књижевности и директор Народне библиотеке „Доситеј Обрадовић“ у Новом Пазару. Роман „Пјерова конзерва“ представља критику савременог друштва засновану на постулатима неодадаистичког италијанског уметника Пјера Манцонија који је, у жељи да покаже јавности како све може бити производ и уметност, у том погледу направио преокрет.
Међународни дан музеја – 18. мај
Пројекција дугометражног филма о Милутину Миланковићу
у 13 часова
Радно време у току Манифестације:
-
понедељак – петак: 7 – 15 часова
-
субота: 9 до 15 часова
Адреса: Владимира Перића Валтера 35
Сајт: Музеј у Пријепољу
