Центар за културу Гроцка

Стална музеолошка поставка ЛЕГАТ ДР АЛЕКСАНДРА КОСТИЋА у Гроцкој

Центар за културу Гроцка – Стална музеолошка поставка Легат др Александра Костића, свестраног научника и првог српског сексолога, изложенa је у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, у срцу старе вароши и заштићеној амбијенталној целини Грочанска чаршија. Стална поставка представља археолошке и палеонтолошке налазе са терена Гроцке, уз личне предмете који су поклон професоровог сина Војислава Вокија Костића, познатог композитора и гастронома.

Др Костић је градећи летњиковац у Дубочају 1932. године открио богат археолошки локалитет и иницирао његово проучавање. Своје налазе је 1978. године оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“, а збирка из некадашњег „Завичајног музеја Гроцке“ у Ранчићевој кући је након више деценија заборава поново пред очима јавности.

Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је изузетно свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду – оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938).

На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.). Кустос Легата је Зорица Атић, историчарка уметности.

радним данима од 8 до 20 часова

суботом од 8 до 14 часова

(Библиотека „Илија Гарашанин” Булевар ослобођења 11, Гроцка)

Biblioteka "Ilija Garašanin" u Grockoj — Библиотека „Илија Гарашанин“

Legat dr Aleksandra Kostića — Библиотека „Илија Гарашанин“

Посебни програми Центра за културу Гроцка

Стручно вођење „Топлина варошког дома Гроцке“

од 9 до 16 часова

суботом од 10 до 17 часова

Лепотица народног неимарства Гроцке и Србије бележи више од два века трајања и око четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Грађена је од материјала са поднебља крајем 18. и почетком 19. века, без иједног ексера. Широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства.

Кућа је заштићена као културно добро од великог значаја 1966. године и „домаћин“ је установи Центар за културу општине Гроцка од 2008. године.

(Центар за културу Гроцка, Ранчићева кућа, Мајевичка бр. 9, Гроцка)

Centar za kulturu Grocka — Центар за културу Гроцка

Centar za Kulturu u Grockoj — Центар за културу Гроцка

Самостална изложба цртежа „Гавранови”, ауторке Мике Ловре Миловић

до 15. маја

од 9 до 16 часова радним данима

петком до 18 часова

суботом од 10 до 17 часова

Уметница ће представити радове у техникама графит, пастел, угљен, уље на платну, различитих димензија, са мотивом птица, по којима је препознатљива и којима се бави низ година. Наративни део изложбе посвећен је значају гаврана за живот човека, како у практичном тако и у митолошком смислу. Изложени радови су инспирисани интересовањем за митологију винчанске културе, али и тзв. примитивних и домородачких племена (улога птица као што су гавран, сова, орао). Њихов значај у људском и еко систему је изузетно важан, они су носиоци светла и мудрости…

(у галерији Ранчићеве куће, Мајевичка бр. 9, Гроцка)

Међународни дан музеја

Самостална изложба слика „Одраз звезде у Панонском мору”, ауторке мр Весне Џакић

18. мај

од 9 до 16 часова радним данима

петком до 18 часова

суботом од 10 до 17 часова

Самостална изложба слика под називом „Одраз звезде у Панонском мору“ београдске уметнице Весне Џакић биће отворена у четвртак, 18. маја 2023. године у 19 часова у Ранчићевој кући, споменику културе и уједно галерији Центра за културу Гроцка. Изложбу која слави Међународни дан музеја 18. мај у оквиру манифестације „Музеји за 10“, отвориће Зорица Атић, историчарка уметности.

Уметница излаже слике рађене техником уље на платну, различитих димензија. Тематски су обојене сновима, детињством и фантастичном симболиком, обојене личним сензибилитетом у доживљају … (звезде падалице, Дунав, цветне баште, дрвеће). Уметница воли и евоцира свој град и окружење у коме је одрастала, мирисне крошње, дане спокоја и мира, савршенство природе, чаробне домове пуне живота и радости. Изложба је посвећена Београду.

Приликом представљања изложбе наступају ученици ОМШ „Невена Поповић“ из Гроцке.

„На платнима Весне Џакић доминирају два животодавна елемента, вода и земља, која постоје једновремено – Панонско море које уступа место Панонији. Нестанак једне само је промена облика; али исто тако без нестанка не би дошло до почетка. Из дубина Панонског мора дижу се звезде и корали, који су зачетак белих цветова повезаних грубом врежом, из којих ће нићи тикве, измешани са заумним облицима и бојама орхидеја, које су саме себи сврха; цвет, а не плод. Стога сликарка има једину могућу форму за овакво поимање света, а то је вертикала; потпуно је свеједно да ли је свет на њој посматран одоздо или одозго, у зависности да ли се посматра оно што је било или оно што ће бити. Јер време и место ту не постоје. Све се дешава једновремено и на истом месту – свакодневни пејзаж и ретко виђена егзотика, садашњост која ће у будућности већ бити прошлост…“ наводи Ана Бујић у уводној речи каталога изложбе.

Весна Џакић (1972)

рођена је у Земуну, Београд. Дипломирала је сликарство на Факултету примењених уметности и дизајна (ФПУД) Универзитета у Београду 1997. године, где је и магистрирала на графичком одсеку 2003. године. Остварила је дванаест самосталних изложби и излагала на бројним групним поставкама у земљи и иностранству (Хрватска, Грчка, Румунија, Пољска, Белгија, Кина…). Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС). У статусу је самосталног уметника. Учесница је више ликовних колонија. Добитница је прве награде за графику, EX LIBRIS изложба, Галерија 107, Земун, 2009. године. Бави се сликарством и графиком. Живи и ради у Београду.

Ђаци у посети актуелним изложбама у галерији Ранчићеве куће

од 15. до 19. маја 2023.

од 9 до 16 часова

петком до 18 часова

Организоване ђачке посете актуелним изложбама са кустоским вођењем, и пропратним ликовним радионицама у негованој башти Ранчићеве куће, где млади посетиоци преносе своје утиске и доживљај изложбе радом и дружењем.

(у галерији Ранчићеве куће, Мајевичка бр. 9, Гроцка)

centar-za-kulturu-grocka-djacka-poseta-rancicevoj-muzeji-za-10 — Ђачка посета Ранчићевој

centar-za-kulturu-grocka-djacka-poseta-rancicevoj-manifestacija-muzeji-za-10 — Ђачка посета Ранчићевој

centar-za-kulturu-grocka-djaci-u-poseti-legatu-muzeji-za-10 — Ђачка посета Легату

ДАН ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ ГРОЦКА:

„Прошлост из комшилука“, вођена диван – шетња Ранчићевом кућом и Легатом др Костића

19. мај у 12 часова

Планирана је вођена диван-шетња са Зорицом Атић, историчарком уметности, кустоскињом Центра за културу Гроцка.

Вођена диван шетња „Прошлост из комшилука“ биће реализована у Ранчићевој кући, заштићеном културном добру од великог значаја за нашу земљу, познатом по чаробно лепом амбијенту, и Легату др Костића који се налази у старом језгру Гроцке, Грочанској чаршији. Биће речи о богатој културној баштини Гроцке и Београда, коју верно евоцирају споменици културе и културна баштина у Гроцкој, и дочаравају живописни амбијенти, зачињени лепотом природе и панорама крај Дунава.

Организатори: Центар за културу Гроцка

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

(у простору Ранчићеве куће и Грочанске чаршије)

Виртуелне 3Д презентације културних добара општине Гроцка и ПРЕМИЈЕРА 3д презентације „Летњиковац др Александра Костића“

Током трајања Манифестације

Дигитална е-промоција културних добара општине Гроцка.

Дигитална е-промоција културних добара општине Гроцка. Дигитални 3Д садржај je доступан на сајту Центра за културу Гроцка, и страницама на друштвеним мрежама, са пропратним едукативним објашњењима, фотографијама и сл. Програм је реализован у сарадњи са Центром за урбани развој и „OCOLO digital“ студијом за дигиталне технологије.

Летњиковац др Александра Костића је место где је цењени научник стварао и проводио своје слободно време, али и место где је пронашао богат археолошки локалитет. Своје налазе и личне предмете је завештао Општини Гроцка, и они данас чине окосницу сталне поставке „Легат др Александра Костића“ у Гроцкој.

Уколико поседујете ВР наочаре, виртуелну туру можете да доживите, осетите и крећете се кроз простор као да сте у реалном свету. Виртуелна тура је урађена уз помоћ Matterport Pro2 3D, што је последња генерација хардвера намењеног за снимање 3Д Виртуелних тура, који представља златни стандард када је у питању професионално снимање ентеријера.

Доступни 3Д садржаји:

3Д Ранчићеве куће у Гроцкој

Кућа је заштићена као културно добро од великог значаја 1966. године и „домаћин“ је установи Центар за културу општине Гроцка од 2008. године. Постоји могућност куповине брошура о Гроцкој, сувенира и разгледница Гроцке.

Виртуелни обилазак Ранчићеве куће/ пролеће 2020:

https://my.matterport.com/show/?m=PLmE99TPSmU

Касно-римска гробница у Брестовику

Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова. Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Брестовик је чувен по Касно-римској гробници из III века, једном од најдрагоценијих споменика у Србији из античког периода, очуваној у тој мери да у њу може да се уђе.

Налази се на приватном имању, непосредно испод хришћанског гробља. И дан-данас се у њој могу видети фреске, а приликом ископавања су пронађене камене скулптуре и три зидане гробне конструкције. Припадала је властелинској римској породици која је у III веку на терену Брестовика имала имање са вилом рустиком. Гробница се повезује и са именима великохришћанских мученика, према веровању да су у њој сахрањене мошти светитеља Ермила и Статоника. Касно-римска гробница има статус културног добра од великог значаја за Републику Србију.

Виртуелни обилазак Касно римске гробице у Брестовику: https://ths.li/IiaXE

Ulaz u Rimsku grobnicu u Brestovniku — Брестовик, Староримска гробница

Kasnorimska grobnica u Brestoviku — Брестовик, Староримска гробница

Легат др Александра Костића

Проф. др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је један од оснивача, првих професора и декан (1936–1939) Медицинског факултета у Београду – оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског и Фармацеутског факултета, и аутор бројних уџбеника. Француски председник га је 1940. године одликовао Легијом части због доприноса науци. Данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”, као и две улице – једна у срцу престонице, друга крај летњиковца у Гроцкој.