Музеј Крајине у Неготину

Стална поставка Музеја Крајине у Неготину

Централна зграда

Музеј Крајине у Неготину основан је 1934. године. Стална поставка у централној згради Музеја, која је изложена у приземљу и на спрату, прати историјски развој Неготинске Крајине од најстаријих времена до 20. века и представљена је кроз експонате из археолошке, етнолошке, историјске и уметничке збирке.

Археологија Музеја Крајине представљена је једним мањим делом у лапидаријуму, где је изложен део архитектонске и сакралне пластике и већим делом у приземном делу зграде, где је путем презентације највреднијих археолошких експоната приказан период од палеолита до касног средњег века.

Музејска поставка на спрату представљена је кроз експонате из етнолошке, историјске и уметничке збирке, a обухвата период с краја 19. и почетка 20. векa.

Етнолошку поставку чине оне теме које представљају само језгро традиционалне културе Неготинске Крајине: занати, занимања, уређење куће, обичаји и народнa ношњa.

Историјски периоди представљени су хронолошки преко историјских предмета и помоћног музејског материјала. Тако у првом делу посетиоци могу видети експонате који се односе на привредни развој Крајине, 13. пешадијски пук и период између два светска рата. У другом делу историјске поставке представљени су експонати који нам илуструју период Балканских ратова и Првог светског рата.

Спратни део поставке обогаћен је уметничким сликама. Изложени су портрети истакнутих личности 19. века.

(Музеј Крајине, Вере Радосављевић 1)

Мокрањчева кућа

Стална поставка у Мокрањчевој кући налази се на спрату, распоређена је у четири просторије које су међусобно повезане. Са великог трема улази се у највећу просторију у кући. На зидовима се налазе панои на којима је представљена краћа биографија истакнутог композитора. Кроз изложена документа, преписку и личне предметe може се пратити живот и стваралаштво Мокрањца од првих дана до краја живота. У истој просторији приказана је Мокрањчева радна соба. Реконструисана је оригиналним намештајем и личним предметима уметника.

У другом делу куће налази се оџаклија или огњиште, место одакле се кућа грејала и које је служило за припремање хране.

Просторија која се налази у источном делу куће представља трпезарију, а у западном делу куће смештена је соба која је амбијентално уређена тако да представља собу за одмор са клавиром.

(Мокрањчева кућа, Војводе Мишића 10)

Музеј Хајдук Вељка

Музеј Хајдук Вељка смештен је у кући оборкнеза неготинског из 19. века – конаку кнеза Тодорчета. У приземљу се налазe део етнолошке и историјске поставке. Етнолошка поставка представљена је експонатима традиционалног виноградарства и винарства с краја 19. и почетка 20. века, а историјска је представљена документима из Првог српског устанка.

Музејска поставка, на спратном делу Тодорчетовог конака, распоређена је у три просторије. У првој просторији налазе се портрети Хајдук Вељка Петровића различитих аутора, као и књижевна дела инспирисана Хајдук Вељком.

У другој просторији налази се огњиште или оџаклија, у којој се налазе експонати из етнолошке збирке, предмети покућанства који дочаравају амбијенталну слику старе градске куће из 19. века.

У трећој просторији изложени су оруђе и оружје из Првог српског устанка.

(Музеј Хајдук Вељка, Станка Пауновића 17)

Посебни програми Музеја Крајине

Предавање: Дакле, Ви сте тај Урош Предић?

Предавач Оливера Скоко, виши кустос историчар уметности Народног музеја Зрењанин.

Једна прича о животу великог сликара у којој ћете сазнати:

Како су изгледали дечији цртежи малог Уроша?
Какав однос је имао са родитељима, а какав са старијом браћом?
С ким је све друговао а кога је портретисао?
Шта је представио на чувеној слици „Визија у облацима“?
Какав је био однос Уроша Предића и Паје Јовановића?
Када је започело пријатељство са Михајлом Пупином?
У каквој су вези Предићева „Весела браћа“ и Алексићеви „Весели Банаћани“?
Које жене су обележиле живот Уроша Предића?
Шта је за њега значио родни Орловат?
Како су изгледали Предићеви тренуци одмора?

(Мокрањчева кућа, Војводе Мишића 10)

Изложба слика Радислава Тркуље – Запис о Бору

16. мај у 19 часова

Ауторка Данијеле Матовић, вишег кустоса историчара уметности Музеја рударства и металургије Бор.

Експозиција Запис о Бору обухвата дела Радислава Тркуље која су настала за време његовог краткотрајног боравка у Бору 1968. године. Дела припадају раном периоду његовог стваралаштва и тематски се могу поделити у две целине: једну која је мотивима везана за Бор и рудник и другу, која обрађује теме традиционалног наслеђа и фолклора. Тркуљин тзв. борски циклус инспирисан је аутентичним животом овог краја. Изложба обухвата осам ауторских дела, која су у саставу уметничког фундуса Музеја рударства и металургије Бор.

(Музеј Хајдук Вељка, Станка Пауновића 17)

Међународни дан музеја

Креативна радионица: Радислав Тркуља као инспирација

18. мај у 12 часова

Ауторке Сање Радосављевић, кустоса педагога и Весне Јањић, музејског водича Музеја Крајине.

Креативна радионица ће бити реализована са ученицима неготинских основних школа, који ће, на основу посматрања Тркуљиних дела, покушати да проникну у технике изведбе и ураде копије истих. Копирање, као вишевековна традиција учења кроз дела истакнутих мајстора сликарства, подразумева верно преношење оригиналног цртежа и бојеног слоја на ново платно. Радионица има за циљ развијање интелектуалних и креативних способности, савлађивање техника и вештина сликарства, као и да ученици на што веродостојнији начин пренесу сликарски израз веште руке Радислава Тркуље.

(Музеј Хајдук Вељка, Станка Пауновића 17)