Стална поставка Етнографског музеја у Београду
Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва.
Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.
Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура, друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво. Проучавају се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству.
Стална поставка Народна култура Срба у 19. и 20. веку
Отворена је 2001. и дочарава сцену народног саборовања Срба, карактеристичног за простор на коме су живели. Делови изложбе су посвећени најважнијим обичајима у нашој култури, традиционалним занатима и становању.
( Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13 )
Посебни програми Етнографског музеја
Мултимедијална изложба: „Орнаментална баштина – двопређне чарапе“ у Етнографском музеју
Етнографски музеј у Београду у сарадњи са Завичајним музејом из Књажевца представља мултимедијалну изложбу Орнаментална баштина – двопређне чарапе Србије, ауторке Душице Живковић.
Изложба је настала као резултат вишегодишњег истраживања начина израде и украшавања двопређних чарапа, као дела народног костима и орнаменталне баштине Србије.
Мултимедијална изложба Орнаментална баштина – двопређне чарапе кроз избор предмета из заједничких фондова два музеја указује не само на вештину плетења већ и на задивљујућу лепоту народне уметности, на уникатна уметничка дела анонимних народних уметница плетиља.
У овом избору од 58 чарапа с краја XVIII и почетка XX века, као и изложеног дела колекције цртежа двопређних чарапа и шара, јединственог у свету (17 цртежа и 78 табли орнамента). Ретко се могу наћи два пара чарапа које су украшаване истим шарама и орнаментним композицијама.
Орнаментална баштина двопређно, укорењена како у словенској култури, тако и у античким орнаменталним мотивима, оличена је у најстаријем примерку двопређних чарапа из 18. века, можда најстаријим потпуно сачуваним чарапама у Европи. Овакви раритети чине феноменолошки камен темељац музејског подухвата.
Уз коришћење савремених технологија и дигиталних садржаја, анимираних филмова, апликација и видео материјала, на мултимедијалној изложби Орнаментална баштина – двопређне чарапе приказано је знање и вештина плетења двопређних чарапа које још увек присутно на подручју источне Србије, у околини Књажевца.
Та знања и вештине су 2018. годне уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије као важан део идентитета и нематеријалног културног наслеђа Србије.
(Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13)
Изложба: Вилерови гоблени – слике иглом исликане
отварање изложбе 17. маја 2022. у 19 часова
Аутор: Ирена Филеки
Вилерови гоблени су врста везених радова, нарочито популарних код нас у другој половини 20. века. Идеја за реализацију изложбе је настала након поклона госпође Љубица Ћоровић из Београда Етнографском музеју у Београду који су чинили урамљени гоблени, шеме, конци платна и каталог гоблена Вилер компаније. Оваква тематски одређена целина чини се вредном излагања јер Вилерови гоблени и данас уживају одређену врсту популарности и имају поштоваоце и своју публику.
За велику заинтересованост овдашњих везиља за Вилерове гоблене заслужна је и сама компанија Вилер са којом смо за потребе реализације изложбе успоставили сарадњу и наишли на предусретљивост и помоћ.
Израда Вилерових гоблена представља значајно поглавље у иначе богатој пракси везења код нас. Великој популарности коју су доживели у другој половини 20. века претходе интересовања наших везиља за ову врсту гоблена. Интересовање је почело готово од самих почетака рада Компаније. Компанија као што је Вилер, са континуитетом од оснивања до данашњих дана, системом пословања и понудама тема које нису трпеле велике промене, постаје избор у ситуацији процеса повезивања са Европом и праћења културних и уметничких токова тих области и владајућих стилова.
С тим у вези може се говорити и о феномену моде у избору ових радова за вез и о могућностима да се овим избором оно што је резервисано за више слојеве учини доступним читавом друштву. С друге стране, естетски доживљај који могу да изазову и различите врсте утисака које остављају, неодвојиво су везани за друштвене околности у којима настају.
(Изложбена сала Етнографског музеја у Београду, Студентски трг 13)
Радно време током Манифестације:
- у суботу 14. маја радно време Музеја је од 10 до 22 часа
- недељом од 9 до 14 часова
- понедељком музеј не ради
- од уторка до петка од 10 до 17 часова
Адреса:
- Студентски трг 13, Београд
Сајт: Етнографски музеј у Београду
