У ишчекивању почетка великих грађевинских радова на санацији темеља Божићеве куће из 1836. године у којој дела, Музеј позоришне уметности Србије се придружује и овогодишњој манифестацији „Музеји за 10“.
Посебни програми Музеја позоришне уметности Србије
Изложба: МАДАМ БАТЕРФЛАЈ – ЈЕДАН ВЕК У БЕОГРАДУ
Изложба поводом 100 година од оснивања Опере Народног позоришта у Београду
У изложбеном простору и на сајту Музеја, доступни су изузетно значајна изложба уприличена поводом 100 година oд оснивања Опере нашег националног театра, „Мадам Батерфлај – један век у Београду“ (https://mpus.org.rs/izlozba-madam-baterflaj/), пратећи каталог (http://teatroslov.mpus.org.rs/prikaziPDF.php?id=1767) који детаљно описује сва извођења овог Пучинијевог ремек-дела на београдској сцени и кратак аудио-видео материјал (http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/WI-madam-baterflaj.mp4).
Успостављање редовног оперског репертоара почело је 11. фебруара 1920. управо премијером овог дела. Као и свуда у свету, прича о несрећној Јапанки је убрзо постала један од омиљених наслова и београдских љубитеља оперске уметности, те се практично без прекида изводи до данас. Веома је занимљиво да је током целог века свог сценског трајања доживела свега четири сценске поставке и неколико обнова, а изведена је преко 400 пута!
- Аутор изложбе и каталога Јелица Стевановић
- Дизајн изложбе и каталога Јован Тарбук
- Лектор и консултант Драган Стевовић
- Режија и монтажа видео материјала – Петар Антоновић
- Технички сарадник Ненад Јанковић
- Коришћени материјали из збирки Музеја позоришне уметности Србије, Народног позоришта у Београду и приватних збирки; плакат праизведбе из фонда Народне библиотеке Србије
- Фотографи: Зоран Милер, Миодраг Крстић, Слободан Бибић, Срђан Михић и други
Позивамо све који то до сада нису учинили, да изложбу погледају током манифестације „Музеји за 10“ – уз напомену да у условима пандемије у просторијама Музеја позоришне уметности Србије не сме бити више од 5 посетилаца у једном тренутку.
Премијера Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија – 11. фебруара 1920. године
Долазак руских уметника после Октобарске револуције, омогућио је формирање сталног оперског ансамбла, крајем 1919. године, и успостављање редовног оперског репертоара, премијером Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија, 11. фебруара 1920. године. Прва премијера овог ансамбла је била у „привременој сали у Манежу“, јер реконструкција зграде код Споменика још није била завршена.
-
-
Гордана Јевтовић (Ћо-Ћо Сан), поставка из 1984. године
Дириговао је Станислав Бинички, представу је режирао Рудолф Фејфар, а сценограф је био наш чувени сликар Јован Бијелић. Представа је у континуитету играна све до Другог светског рата, преко 130 пута.
-
Злата Сесардић (Ћо-Ћо Сан) и Стјепан Андрашевић (Пинкертон), поставка из 1945. године -
Радмила Бакочевић (Ћо-Ћо Сан) и Звонимир Крнетић (Пинкертон), поставка из 1963. године
И у периоду од 1944. до данас, Мадам Батерфлај је скоро непрекидно на репертоару. Прва послератна премијера је била 19. јула 1945. године (изведена преко 120 пута), следећа поставка се надовезала без паузе у извођењу, 9. фебруара 1963. (са обновом из 1974. године, доживела је 60 реприза). Поставка чија премијера је била 14. децембра 1984. и даље је на репертоару, преко три и по деценије.
-
Бреда Калеф (Сузуки) и Радмила Смиљанић (Ћо-Ћо Сан), поставка из 1984. године -
Никола Китановски (Пинкертон) и Вишња Павловић Дракулић (Ћо-Ћо Сан), поставка из 1984. године
-
Дејан Максимовић (Пинкертон) и Сузана Шуваковић Савић (Ћо-Ћо Сан), поставка из 1984. године (фото: Срђан Михић) -
Олга Савовић (Сузуки), Јанко Синадиновић (Пинкертон) и Јасмина Трумбеташ Петровић (Ћо-Ћо Сан), поставка из 1984. године (фото: Слободан Бибић)
У јубиларној, 100. години рада Опере Народног позоришта, Мадам Батерфлај је прославила свој златни јубилеј 111. извођењем ове дуговеке поставке.
Осим изванредних домаћих сопрана, у насловној улози су гостовале и бројне врсне уметнице из земље и иностранства.
Пучинијева Мадам Батерфлај, једно од најпопуларнијих дела оперске литературе, несумњиво је и један од најомиљенијих наслова београдске оперске публике, о чему најбоље сведочи цео век континуираног извођења.
ТЕАТРОСЛОВ
Сходно природи театра и грађи коју баштини, наш музеј је превасходно окренут истраживачима. Услед малог простора којим располажемо, током пандемије смо били принуђен да рад са истраживачима у нашим просторијама сведемо на минимум, али никако и да га прекинемо.
Музеј позоришне уметности Србије предњачи у процесу дигитализације у својој области деловања. Дигитална база података Театрослов (http://teatroslov.mpus.org.rs/) сада броји скоро 200.000 објеката. Театролози, музиколози и други истраживачи, као и љубитељи позоришне уметности, овде могу наћи скоро 8.000 позоришних плаката, 800 програма представа, преко 30.000 фотографија, преко 500 оригиналних архивских докумената, више од 150.000 критика и других новинских написа о српском театру и уметницима…
Ту је и 1.713 издања Музеја позоришне уметности Србије и друге библиотечке грађе, међу којима су и сви примерци часописа Театрон који наша кућа објављује од 1974. године. У театрографској бази података до сада је обрађено 131 позориште, 17.649 представа и 28.224 уметника.
Ноћ музеја
15. мај
У току Европске ноћи музеја, 15. маја 2021. Музеј позоришне уметности Србије припремио је ИЗНЕНАЂЕЊЕ ОНЛАЈН!
Радно време током Манифестације:
- радним данима од 10 до 18 часова
- суботом од 10 до 14 часова
Адреса:
- Господар Јевремова 19
