Посебан програм
Изложба: „Од свега и свачега ка нечему“
Центар за културу Сопот
Аутор Горан Стојчетовић, рођен 15.7.1975. у Скопљу / СФРЈ.
Дипломирао сликарство на Факултету Уметности у Приштини 1999. године / СРЈ.
Бави се дубинском асоцијативном уметношћу коју проналази у несвесним изразима кроз цртеж, слику, фотографију, перформанс и позориште. Последњих неколико година је посвећен друштвено ангажованим акцијама у виду Радионица дубинског цртежа кроз које анимира и естетизује несвесне садржаје појединаца и група људи са којима се сусреће приликом гостовања у различитим срединама и околностима, у земљи и иностранству.
Од фебруара 2015. води “Арт брут студио ВМА” у Дневној болници Клинике за психијатрију Војномедицинске академије у Београду, где поред ликовних радионица, ради и на теоријском истраживању односа уметности и психологије. Један је од организатора и излагача на великој групној изложби „Turbulences dans les Balkans“ u музеју „Halle Saint Pierre“ у Паризу, где је, на позив директорке, одржао и дводневну радионицу дубинског цртежа, 2018. године.
Један је од излагача, аутора концепције и селектора велике групне изложбе српске и хрватске савремене маргиналне уметничке сцене, „Хватачи снова“ у Музеју сувремене умјетности Загреб, 2020. Добитник је награде „Јоаким Вујић“ за најбољу сценографију на Фестивалу професионалних позоришта Србије, Врање 2020. године. Оснивач је и председник Удружења Арт Брут Србија. Запослен као сценограф у Народном позоришту Приштина у Грачаници.
Дубински цртеж као процес груписања и хармонизације стваралачких извора у човеку
Груписање и хармонизација су комплексан психо-визуелни збир одлука цртача у односу на асоцијације које доживљава током цртања и разговора у току цртања… фасцинантно, пријатно, мање пријатно, непријатно и неприхватљиво. У том преплету је смештен стваралачки потенцијал сваког човека на овој планети.
Спуштање оловке на подлогу… та прва тачка пре него је покренемо и оформимо линију је увек изнова јединствени прапочетак комуникације. Крећемо да гурамо ту тачку напред, назад, лево, десно, убрзано, успорено, грубо или нежно… линију коју стварамо уствари чини бесконачан низ промена положаја те тачке који врши деобу појмовне бесконачности и чини је појмовно коначном и просторном. Ради се дакле о трајно забележеном „снимку“ кретања једне тачке у различитим психичким равнима коју покрећу воља и осећај појединца за видљивим, опипљивим.
Такав „снимак“ је неописиво важан јер је оригиналан, непоновљив и индиректно нам дочарава импулсе многобројних одлука цртача при измештању тачке у односу на њен првобитни положај. Можемо то схватити као груписање жеља али и отпора према несвесно централизованој форми и изразу.
Приликом дубинског цртања многе фазе заустављају цртача на том путу ка централизованом циљу и у тим секундама рађају се центри свести. Значи, неки од безброј положаја кретања тачке постају трансформатори сила жеље и отпора у низу и врло конструктивно делују на следећу промену положаја тачке што се огледа у промењеном току линије.
Тако линија избегава да послужи илустрацији несвесно централизованом извору који му се намеће „сам од себе“ и постаје „живо биће“ пред очима цртача. То је најчешће узбудљиво јер цртач почиње да увиђа да се пред њим дешавају ситуације које су само формално везане за уметност. Цртач схвата да је у сопственом дешавању у коме служи као медијатор.
Дубински цртеж је процес најближи извору психичких механизама који стварају снове, визије, фантазије, халуцинације…верујем, сваку ликовност у човеку. Зато, свака унутрашња слика је специјално направљена да би нам својим садржајем поручила нешто за шта свесно нисмо способни да видимо.
Та унутрашња слика је сачињена од мотива из наше свакодневнице који су измештени или преобликовани кроз разумно немогуће комбинације са јединим циљем, да нас натера да одлуке, ставове, жеље и стремљења која најчешће погрешно градимо ка спољашњем свету, доведемо у питање и покушамо да их коригујемо.
Човек је веома мало свестан чињенице да дневни живот који води и налази улоге у њему, уствари ради по правилима која одређују дубоко невидљиви процеси у њему и кроз њега. Ти процеси су апсолутно активни и аутономни…најједноставније речено, својим рођењем наслеђујемо микро и макро импулсе целокупног живог света, од самог настанка човечанства.
Од наслеђених, генетских психичких матрица до друштвених психичких оквира у којима појединац живи, рађа се константан низ прожимања утицаја који га формирају. Тако, тежња појединца ка слободи често буде предвидива психички усмерена тенденција и као таква подложна манипулацији.
Апстрактан циљ као што је слобода, увек зависи од односа појединца са друштвом а тренутно имамо скоро 8 милијарди појединаца на планети. Слобода је зато само надахнути психички процес путовања појединца ка архетипу о изгубљеном Рају. Дубински цртеж захвата те импулсе и чини их корисним појединцу јер га суочава са реалним потенцијалима и механизмима кроз које може да постигне ослобађање а не слободу, не идеал, не фиксацију, већ снагу у датом времену и простору.
Дубински цртеж је на тај начин пут којим појединац гради слободу константним ослобађањем, корак по корак, упоредо развијајући и цртачку вештину.
Горан Стојчетовић
Из Белешке за књигу о дубинском цртежу, 15.9.2019.
Радно време у току Манифестације:
- радним данима од 07.00 до 15.00 часова,
- субота, 15.05.2021. од 15.00 до 22.00 часа
Адреса:
- Космајски трг 7, 11450 Сопот
Сајт: Центар за културу Сопот
