Muzej Jovana Cvijića otvoren je u kući u kojoj je veliki geograf i naučnik živeo i radio. Nalazi se na Kopitarevoj gradini, u više od sto godina starom kulturnoistorijskom jezgru u centru grada, a sagrađena je 1905. godine po nacrtima i željama samog Cvijića. Cvijićeva kuća sa baštom koja se izdvaja lepotom i retkim biljnim vrstama još uvek odražava duh vremena s početka XX veka.
Prateći svoj mladalački moto “Studirati nogama a ne u kabinetu”, veliki istraživač i putnik rezultate svoje neobične naučne ekspedicije oslikao je i u ambijentu svoje kuće. Cvijić je, posedujući i osećaj za umetnost i moderno, od Dragutina Inkiostrija Medenjaka naručio izradu celokupnog enterijera svoje kuće. Svaki detalj je dizajniran u maniru tada vrlo popularnog stila u Evropi, secesiji, koja je ovde obogaćena elementima srpske nacionalne primenjene umetnosti.
Stalna postavka – Muzej Jovana Cvijića
U stalnoj postavci autentičan izgled su zadržali salon i soba Cvijićeve supruge Ljubice. U preostalom delu Cvijićeve kuće postavljena je izložba o životu, brojnim putovanjima i istraživačkom radu našeg velikog naučnika.
(Muzej Jovana Cvijića, Jelene Ćetković 5, Beograd)
Jovan Cvijić (1865-1927), geograf, naučnik, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor i član najstarijih akademija i univerziteta Evrope. Izuzetna je ličnost kulturne i naučne istorije Beograda i Srbije.
Između naučnih ekskurzija i istraživačkih putovanja, razvio je delatnost u okviru najznačajnijih institucija Beograda tog vremena – Velike škole, novoustanovljenog Beogradskog univerziteta i Srpske kraljevske akademije.
Cvijić je bio jedan od prvih osam profesora novoustanovljenog Beogradskog univerziteta. Bio je rektor Univerziteta u dva mandata i predsednik SKA, osnivač Srpskog geografskog društva, prvog takve vrste na Balkanu, i pokretač Glasnika Srpskog geografskog društva.
Cvijić je za sobom ostavio zamašnu i po oblastima raznovrsnu bibliografiju. Velikim delom na stranim jezicima; mape, atlase i geografske karte Balkanskog poluostrva, etnografske karte, zapise i crteže. Posvetio je cele edicije fenomenu tipologije balkanskih kuća, običajima i psihičkim osobinama ljudi različitih kulturnih pojaseva Balkana.
Njegovom zaslugom, stručni termini za kraške oblike iz našeg jezika usvojeni su u svetskoj nauci o karstu − uvala, polje, ponor, hum, dolina, jama.
Radno vreme tokom Manifestacije:
- 12.05. sreda: 10-17 časova;
- 13.05. četvrtak: 10-17 časova;
- 14.05. petak: 10-18 časova;
- 15.05. subota: 10-20 časova;
- 16.05. nedelja: 10-17 časova;
- 17.05. ponedeljak: ne radi;
- 18.05. utorak: 10-17 časova
Adresa:
- Jelene Ćetković 5, Beograd
Sajt:Muzej Jovana Cvijića
