Музеј Јована Цвијића отворен је у кући у којој је велики географ и научник живео и радио. Налази се на Копитаревој градини, у више од сто година старом културноисторијском језгру у центру града, а саграђена је 1905. године по нацртима и жељама самог Цвијића. Цвијићева кућа са баштом која се издваја лепотом и ретким биљним врстама још увек одражава дух времена с почетка XX века.
Пратећи свој младалачки мото “Студирати ногама а не у кабинету”, велики истраживач и путник резултате своје необичне научне експедиције осликао је и у амбијенту своје куће. Цвијић је, поседујући и осећај за уметност и модерно, од Драгутина Инкиострија Медењака наручио израду целокупног ентеријера своје куће. Сваки детаљ је дизајниран у маниру тада врло популарног стила у Европи, сецесији, која је овде обогаћена елементима српске националне примењене уметности.
Стална поставка – Музеј Јована Цвијића
У сталној поставци аутентичан изглед су задржали салон и соба Цвијићеве супруге Љубице. У преосталом делу Цвијићеве куће постављена је изложба о животу, бројним путовањима и истраживачком раду нашег великог научника.
(Музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5, Београд)
Јован Цвијић (1865-1927), географ, научник, професор, ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе. Изузетна је личност културне и научне историје Београда и Србије.
Између научних екскурзија и истраживачких путовања, развио је делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, новоустановљеног Београдског универзитета и Српске краљевске академије.
Цвијић је био један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета. Био је ректор Универзитета у два мандата и председник СКА, оснивач Српског географског друштва, првог такве врсте на Балкану, и покретач Гласника Српског географског друштва.
Цвијић је за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију. Великим делом на страним језицима; мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже. Посветио је целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана.
Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.
Радно време током Манифестације:
- 12.05. среда: 10-17 часова;
- 13.05. четвртак: 10-17 часова;
- 14.05. петак: 10-18 часова;
- 15.05. субота: 10-20 часова;
- 16.05. недеља: 10-17 часова;
- 17.05. понедељак: не ради;
- 18.05. уторак: 10-17 часова
Адреса:
- Јелене Ћетковић 5, Београд
Сајт: Музеј Јована Цвијића
