Народни музеј Крагујевац

Стална поставка – Народни музеј Крагујевац

Narodni muzej Kragujevac, Umetnička galerija — Уметничка Галерија

Уметничка Галерија

Збирка сликарства: „20. век сликарство и скулптура из збирке Народног музеја“

Aутора музејског саветника – историчара уметности Татјане Милосављевић и вишег кустоса- историчара уметности Споменке Ковачић- Гужвић, Народни музеј Крагујевац.

Међу техникама доминира уље на платну, док су радови у акварелу, темпери, акрилу и мешаним техникама малобројнији. Укупно 48 слика од 40 аутора чине преглед сликарства из Збирке који у хронолошком распону од 1919. до 1998. године који се базира на делима која могу пружити увид у промене које су обележавале и српско сликарство.

Posetioci Umetničke Galerije Narodnog Muzeja Kragujevac — Посетиоци

Umetnička Galerija Narodnog Muzeja Kragujevac,eksponat stalne postavke — Посетиоци

(Уметничка Галерија, Вука Караџића 1, Крагујевац)

Кућа Проте Милоја Барјактаровића

Изложба „Градски живот у Крагујевцу у другој половини 19. века“

Аутора музејског саветника – етнолога Наташе Николић

Уређење куће преко амбијенталних решења допуњено је са одевним и употребним предметима из свакодневног живота и приказује живот једне типичне породице грађанског друштва друге половине 19. века. Амбијенталном поставком обухваћене су три просторије: кухиња, женска или спаваћа соба и мушка или салонска соба.

Protina Kuća, detalj iz ženske sobe, Narodni Muzej Kragujevac — Детаљ женске собе

Kuća Prote Miloja Barjaktarovića — Детаљ женске собе

(Кућа Проте Милоја Барјактаровића, Светозара Марковић 21, Крагујевац)

Галерија Николе Коке Јанковић

Изложба: „Никола Кока Јанковић. Живети уметност“

Аутора вишег кустоса-историчара уметности Катарине Бабић

У оквиру монографске изложбе ретроспективног карактера „Никола Кока Јанковић. Живети уметност“ представљена су најрепрезентативнија дела из веома вредне збирке вајаревог легата.

Galerija Nikole Koke Janković, Narodni muzej Kragujevac — Галерија Николе Коке Јанковић

Поставка је тематски конципирана формирањем целина попут портрета, јавних споменика, ратника, мајки и ситне пластике. Приказан је свеобухватни пресек вајарског опуса академика Николе Коке Јанковића једног од најзначајнијих и најуспешнијих српских скулптора друге половине 20. века.

Галерија легата Николе Коке Јанковића у Крагујевацу — Посетиоци

Народни музеј у Крагујевцу реализовао је виртуелну презентацију Галерије Николе Коке Јанковић, која ради у оквиру поменутог музеја.

Презентацију можете пронаћи на кликом на линк.

(Галерија Николе Коке Јанковић, ул.Слободе бб, Крагујевац)

Стара скупштина

Изложба: „Пут стварања модерне српске државности“

Аутора Роксанде Алексић и Милоша Јуришић

Реализацију изложбе финансирало је Министарство културе и информисања РС.

Posetioci Stare skupštine, Narodni muzej Kragujevac — Посетиоци

Izložba Stare skupštine, Narodni muzej Kragujevac — Посетиоци

(Стара скупштина, Косовска 2 (у порти Старе цркве), Крагујевац)

Посебни програми – Народни музеј Крагујевац

Изложба: Сретен Стојановић. Врлине карактера и материјала

Отварање изложбе 14.05.2021. године у 12 сати.

Сретен Стојановић (1898-1960) је био свестран уметник широких креативних могућности који се поред скулптуре бавио сликарством (често у функцији скулптуре) и цртежом. По оцени критичара Стојановић је пре свега монументалиста, други издвајају фигурине и ситну пластику, док већина сматра да је најзначајнији допринос уметности дао у психолошком портрету чији је творац. Скулптуру је студирао у Бечу и код познатог вајара Бурдела у Паризу, где су већ његови први радови били запажени.

Autor Sreten Stojanović, Legat Galerija Nikole Koke Jankovića, Muzeji za 10, Manifestacija 2021. godine — Сретен Стојановић

Sedeči ženski akt, Autor Sreten Stojanović, Legat Galerija Nikole Koke Jankovića, Muzeji za 10, Manifestacija 2021. godine — Сретен Стојановић

По доласку са усавршавања из Париза у Београд , Сретен Стојановић се придружио вајарима који су у српску скулптуру унели свежији дах током „конструктивистичке“ треће деценије, али се ускоро окреће реалистичком приступу са лаганим пропламсајима модернизма који ће неговати до краја живота.

Не обазирући се на оне који су га сматрали анахроничним, Стојановић је своје студенте међу којима је био и Крагујевчанин Никола Кока Јанковић, потоњи угледни професор и академик, у чијем легату се одржава изложба његовог некадашњег професора, учио да промишљају и стварају као они сами, како желе, али је био критичан према епигонству и помодарству. Стваралаштво Сретена Стојановића, одраз снаге и доследности, рафинирано у материји и поетичким варијацијама реализма, у самом је вредносном врху српске пластичке мисли, па ће и он, са тим атрибутима, остати видно забележен у историји наше модерне уметности.

(Галерија Николе Коке Јанковић, ул.Слободе бб, Крагујевац)

Изложба: „Хоћу и ја да знам“

субота, 15.мај, отварање у 19h

У оквиру пројекта, који финансира Министарство културе и информисања Републике Србије, под називом „Хоћу и ја да знам“, који је прилагођен особама са инвалидитетом (глувим и наглувим; слепим и слабовидим), биће отворена изложба, о Дворском комплексу у Крагујевцу, у XIX веку, педагошког одељења. На изложби ће бити приказана скенирана документа Државног архива Србије, из периода прве и друге владавине кнеза Милоша и Михаила Обреновић; предмети из XIX века, из збирки Одељења за историју Народног музеја у Крагујевцу; тактилна табла, скенови конака, чланова породице Обреновић… Изложба говори о Првој престоници модерне Србије, животу Милоша Обреновића, као и о дешавањима у Крагујевцу током XIX века.