Посебни програми – Огранак САНУ у Новом Саду:
Поставка Гaлерије „Mилан Коњовић“из Сомбора
Од 09. до 15. новембра од 08 до 20 часова.
У савременој ликовној уметности прве половине ХХ века, Коњовић је неспорно један од најистакнутијих стваралаца који је својим особеним делом, изузетне уметничке вредности дао огроман допринос развоју и афирмацији српске модерне ликовне уметности и културе. Стварао је непрекидно скоро осам деценија и за собом оставио величанствен опус, који броји до шест хиљада дела различитих ликовних техника и дисциплина, (уља, цртежа,пастела,темпера,акварела итд). Неисцрпно врело инспирације и покретачку енергију пролалазио је у снажној интеракцији са природом, у блиском окружењу и у љубави према човеку, који је пројектовао у свој аутентични доживљај.
Ова изложба под називом „Ликови Милана Коњовића“, посвећена је веома значајном корпусу Коњовићевих слика са мотивима људи, аутентичних и живописних ликова, који су снажно инспирисали уметника да их трајно овековечи својим особеним ликовним језиком. Сликање људи и људске фигуре, била је стално присутна у дугогодишњем уметничком раду М.Коњовића.
Дела која неспорно представљају окосницу у пребогатом и веома сложеном стваралачком опусу уметника. Повод за ову интересантну изложбу одабиром од 19.слика, ликова, који су описани у монографији „Насамо са Миланом Коњовићем“, аутора, Мира Вуксановића[1]. У садржају ове изузетне монографије, господин Вуксановић је описао многе ликове, њихова имена, надимке и разне животне невоље и судбине на основу драгоцених казивања Милана Коњовића, који је поменуте ликове трајно забележио на својим сликарским платнима.
Изложба: „Ликови Милана Коњовића“
У својој монографији господин Вуксановић пише следеће: „Врло често док сам проматрао портрете непознатих особа, пожелео бих да о њима дознам више но што је сликар „рекао“. Занимао ме је живот тих људи, јер сам га наслућивао као литерарну подлогу слике.
У разгледању фигуралног сликарства Милана Коњовића, питао сам се још: да ли је већина тих унакажених чељади заиста постојала или је све то резултат сликареве чудне маштовитости.То су били разлози због којих сам са Коњовићем често разговарао о ликовима на његовим сликама и цртежима. Пре неколико година, децембра 1979, када сам за Летопис Матице српске спремао Коњовићево казивање о цртежима, био сам изненеђен сликаревим живим сећањима на настанак, а посебно чињеницом што је одмах препознао све људске прилике на својим арабескама.
Осим тога, о њима, тим људским приликама, казивао је занимљиве податке, знао њихова права имена, надимке и разне животне невоље. Том приликом сам први пут забележио и таква Коњовићева сећања.[2]
У целокупном уметничком раду Милана Коњовића од настанка првих слика, људска фигура је стално присутно, чак и ако не слика човека он се увек њему обраћа. Невероватна упорност и жеља за стварањем, праћена великом енергијом и посвећеном раду донела је Коњовићу успех и признање као мало којем нашем сликару, који са разлогом заузима заслужено најистакнутије место у нашем савременом сликарству. Својим моћним и ипозантним делом Коњовић је обележио скоро читав ХХ-и век.
Небојша Васић
[1] Миро Вуксановић, НАСАМО СА МИЛАНОМ КОЊОВИЋЕМ, Издавач: Православна реч, 2018.
[2] Миро Вуксановић, НАСАМО СА МИЛАНОМ КОЊОВИЋЕМ, Издавач: Православна реч, 2018.стр. 213.
–
—
Радно време у току Манифестације:
- од 08 до 20 часова
Адреса:
- Огранак САНУ, Николе Пашића 6, Нови Сад
Сајт: Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Новом Саду
