Првих година од оснивања, услед драматичног периода у земљи, Музеј Југославије није имао великих могућности за стручну делатност и тек од 2000. године интезивира активности које се прво огледају у запаженим гостујућим изложбама. Република Србија као оснивач својом одлуком 2007. године потврдила је постојање и наставила да га подржава. Наредне године усвојена су прва стратешка документа. Од тог периода Музеј Југославије интензивно ради на унапређивању стручног рада: повећању броја запослених у одељењу за истраживање и развој музејског фонда, побољшању услова смештаја предмета, ревизији и новој систематизацији фондова и наставља развој програмских активности, као и санацију објеката у оквиру комплекса. Након седамнаест година истрајног рада Музеј Југославије је проглашен Установом културе од националног значаја, 2013.године.
Делатност се развијала кроз упознавање јавности са фондовима и садржајима Музеја Југославије, као и кроз разне видове проблематизације југословенске историје. Као запаженије могу се издвојити изложбе: Понестајање (која је делима из ликовне збирке показала девастацију Музеја Југославије током 90-их година); До, ут дес: Дарови и уздарја; На почетку беше слоновача; Покретна слика вечности; Свет од сребра; Ловачко оружје; Смрт у трезору; Златни албум; Јоко – Ленон – Тито; Последња младост у Југославији; Техника народу; Царски дарови; Југославија од почетка до краја; Велика илузија; Уметност и власт; Никад им боље није било?; Дизајн за нови свет; Ко је соко-тај је Југословен и многе друге. Посебну част Музеј Југославије је имао 2015. године, када је угостио гостујућу изложбу Руска авангарда у Београду, коју је за два месеца видело 24.000 посетилаца.
Изложбену делатност увек прате додатне активности и пратећи програми: трибине, филмске пројекције, семинари, гостовања сарадника из земље и иностранства, дечије радионице и у последње време вођења кроз изложбе за особе са инвалидитетом. Велику популарност за кратко време стекао је и стални програм Разговори о Југославији, који нуди могућност за дискусију о различитим феноменима југословенске државе, а “из музеја је успешно изашла” и Бајскултура- пројекат који се бави наслеђем Новог Београда уз бициклистичке туре са кустосима поред знаменитих места и симбола социјалистичке државе. Последње две године, страни туристи и домаћа публика захваљујући бесплатним вођењима викендом, заинтересовали су се за историјат комплекса Музеја Југославије и упознавање не само са актуелним изложбама, Кућом цвећа и збирком штафета, већ и са прелепим парком који краси велики број скулптура познатих југословенских вајара.
Музеј Југославије ствара услове за инклузију, негује доступност и отвореност према свима и тежи да руши стереотипе о ригидности и затворености државних установа. Активно развија трансдисциплинарност, тако што укрштајући различите дисциплине доприноси превазилажењу ограничења ускостручних историјских приступа, стварајући широку платформу за истраживања, интерпретације и дијалоге стручњака и свих других заинтересованих актера. Омогућава широку партиципацију проширујући улогу публике и заједнице (пројекат Отворени депо), укључујући их у све домене музејског рада, од истраживања преко интерпретације наслеђа, до комуницирања њихових вредности.
Музеј Југославије је најпосећенији музеј у Србији и друга најпосећенија културно – туристичка дестинација у Београду са годишњом посетом од преко 100.000 посетилаца. Добитник је признања и награда за успешан рад, међу којима су награде Музејског друштва Србије Михајло Валтровић за пројекат године 2008. године за изложбу Свет од сребра и 2013. за изложбу Југославија од почетка до краја. Међународну Жива награду за ефикасно коришћење ресурса Форума словенских култура Музеј Југославије је добио 2015. године, као и Сертификат за изузетност најпознатијег светског туристичког портала Trip Advisor.
Свеукупна делатност Музеј Југославије, допринела је да буде препознат као једна од водећих установа културе у Србији која окупља значајан број сарадника и стручњака различитих профила и остварује сарадњу са бројним музејима, институтима, универзитетима и школама, што резултира и великим интересовањем медија и публике за његов рад и садржаје које нуди. Све већи број нове публике Музеј Југославије стиче и захваљујући активном присуству на свим друштвеним мрежама, а 2015. године на основу истраживања портала Музеји раде оцењен је као најпраћенији на Тwиттеру.
О музејском комплексу:
На основу идејног решења архитекте Михаила Мике Јанковића, Музеј 25. мај је први у Београду који је наменски грађен као музеј. Поклон је града Београда Титу за седамдесети рођендан, а свечано је отворен 25. маја 1962. године. Укупна површина објекта је 3480 метара квадратних са изложбеним простором на првом спрату (1600 метара квадратних).
До 1982. у Музеју су се излагали, чували, обрађивали и изучавали поклони које је Јосип Броз добио у земљи и иностранству, а његово основно обележје била је стална поставка збирке штафета. У овом музеју млади су одржавали бројне сусрете са уметницима и другим ствараоцима, организоване су тематске изложбе из фондова Меморијалног центра Јосип Броз Тито, посетиоци су могли да гледају документарне филмове о животу и раду Јосипа Броза.
Формирањем Меморијалног центра Јосип Броз Тито (1982-1996) − установе чији је задатак био да чува и негује успомену на Јосипа Броза и прикупља, обрађује, и излаже документа и предмете који су у вези са његовим животом и делом − Музеј 25. мај добија улогу улазног и излазног објекта великог меморијалног комплекса. Од 1992. године се у овом галеријском простору одржавају тематске изложбе са материјалом из фонда Музеја историје Југославије, као и изложбе и програми које Музеј Југославије организује у сарадњи са партнерима из земље и иностранства на тему југословенског наслеђа.
Кућа цвећа саграђена је 1975. године, на основу пројекта архитекте Стјепана Краља, као зимска башта са просторијама за рад и одмор Јосипа Броза Тита (површина 902,00 м2) у непосредној близини Резиденције у којој је живео. Састојала се од три дела: централног – цветне баште и два паралелна са просторијама за одмор и рад. На супротној страни од улаза је непокривена тераса са панорамским погледом на Београд. У централном делу је, по сопственој жељи, Јосип Броз сахрањен 1980. године, а 2013. поред њега је сахрањена и његова супруга Јованка Броз.
Стари музеј изграђен је 1965. године по идејном решењу архитекте Бранка Бона и простире се на 870,57 метара квадратних. Првобитно је служио за чување и излагање бројних поклона које је Јосип Броз добијао приликом путовања по земљи и иностранству, као и за рођендане. У овом објекту у току је рад на сталној поставци који је отворен за јавност, а завршетак је планиран за 2018. годину, када ће бити обележено сто година од оснивања прве државе јужнословенских народа.
Саставни део музејског комплекса је парк са више десетина различитих биљних врста у ком се налазе скулптуре наших признатих уметника (Антун Аугустинчић, Франо Кршинић, Стеван Боднаров, Мира Јуришић, Владета Петрић, Сава Сандић, Сретен Стојановић) које су се некада налазиле у врту резиденције Јосипа Броза Тита.
ПРОГРАМ ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ МУЗЕЈИ ЗА 10 ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ
