Галерија Матице српске je основана 1847. године у Пешти, у окриљу Матице српске, најстаријег културнoг, књижевног и научног друштва код Срба. Предлог да се оснује Српсканародна збирка (Музеум) дао је Теодор Павловић, тадашњи секретар Матице српске. Језгро будуће уметничке колекције Музеја, данашње Галерије Матице српске, чини колекција породичних портрета коју је Сава Текелија, велики српски добротвор и први доживотни председник Матице српске, са целокупном својом имовином 1840. године завештао Матици српској.
Оснивање Музеја је одмах обнародовано у Српским народним новинама, што је уједно био и позив свим „родољубивим грађанима” да новооснованом Музеју „поклањају или поверавају на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку”. Музејске збирке су се постепено попуњавале, уз честе апеле на родољубиво грађанство. По пресељењу Матице српске у Нови Сад 1864. године, пренесена је до тада прикупљена збирка, која је први пут приказана јавности 1933. године када је Музеј Матице српске коначно озваничен. Музеј је деловао као комплексна збирка са фондом прикупљених археолошких, нумизматичких и етнографских предмета, док је уметничка збирка чинила посебан део. Године 1947. новооснованом Војвођанском музеју су уступљене све збирке Музеја Матице српске осим уметничке, која је добила статус посебне збирке са називом Галерија Матице српске.
Од 1958. године, када се уселила у данашњу зграду у центру града (зграда бивше Продуктне берзе из 1926/1927. године) и отварањем сталне поставке српског сликарства XVIII и XIX века, Галерија Матице српске делује као самостална установа. Доградњом сале на другом спрату 1992. године стекли су се услови за излагање збирке српске уметности прве половине XX века. Стална поставка, представљена у три целине, хронолошки приказује српску националну уметност од XVI до XX века и њено уклапање у савремене токове европске уметности. Племенити гест даривања који је започео Сава Текелија наставили су потоњи посленици-председници, чланови и поштоваоци Матице српске, као и родољубиви грађани, колекционари, уметници, који су својим даровима, завештањима и прилозима настојали да обогате њене уметничке збирке. Током свог постојања Галерија је израсла у јединствену националну музејску установу чији уметнички фонд, са богатом збирком српске уметности од XVI до XXI века приказује настанак, развој и достигнућа српске уметности и указује на положај и место српске културе и уметности у европском контексту. Од укупног броја уметничких дела (око 7.000) у Галерији Матице српске, једну трећину чине поклони и завештања, захваљујући којима је Галерија до данас формирала 58 поклон-збирки које носе имена својих дародаваца.
Поред сталне поставке, у Галерији се приређују повремене изложбе из фонда: изложбе које се баве појавама и феноменима везаним за националну уметност од XVI до XXI века, изложбе поклон-збирки дародаваца, као и изложбе у сарадњи са другим музејима и институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком, осим популарних тумачења сталне поставке Галерија организује стручна предавања, промоције књига, концерте, пројекције филмова и др. У оквиру своје врло богате издавачке делатности, Галерија објављује каталоге изложби, друге пригодне публикације и монографије, из области националне уметности назначеног периода. Галерија Матице српске активно учествује у ширим пројектима заштите наслеђа у сарадњи са другим институцијама и доследно промовише резултате и домете рада кроз организацију стручних скупова и радионица. Посебан сегмент рада Галерије Матице српске представљају едукативни програми и креативне радионице за децу у којима се на занимљив и пригодан начин деци приближава српска национална уметност и културна баштина. Највећи део ових активности одвија се у Дечјој соби, специјално опремљеном простору за најмлађе. За радове на адаптацији и формирању нових сталних поставки XVIII, XIX и прве половине XX века Галерија Матице српске је 2010. године добила награду НК ИКОМ-а Србија за пројекат године.
ПРОГРАМ ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ МУЗЕЈИ ЗА 10 ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ
